петак, 01. октобар 2010.

Emir Nemanja Kusturica , pravdoljubivi stradalnici i šta drugo

Pre koju godinu na mnogobrojnim sretanjima sa Mošom Odalalmu (Odalovićem) ponajviše u Zmajevim dečjim igrama, vidim da on znamenitom i meni dragom književniku i akademiku, Milovanu Danojliću, hoće da šilje neko pismo, te se mašim za jednu od svojih unikatnih čestitki, koje svojim prijateljima i ostalim dragim ljudima volim da pošaljem o Novoj godini, Vaskrsu ili Božiću, te ga zamolim da mu tako šta od mene uruči. Mošo me (Odalalmu) posluša i tako uradi. Nedugo zatim eto meni pisma iz inostranstva. Mi u kući nikoga „preko grane nemamo, pa me to začudilo, a kad videh da mi se to gospodin znameniti pisac na mojemu daru zahvaljuje, baš se obradovah. I setim se sebe provincijalca, neobaveštenog o životu i njegovoj svakodnevici. Jedared, kad sam u manastiru Krušedol razmotavao svoje delo Nezaborav polje, sliku – knjigu dugačku 180 metara, izrađenu gigantski modifikovanom ćirilicom, ukrašenom grbovima sve srpske vlastele, i prethodno, o Vidovdanu, one šeststote godišnjice, prikazanom na Kosmetu, zadesio se tu mesar Sava, brat moga prijatelja , pesnika, Todora Bjelkića। Sava je jedan od onih gastarbajtera, koji su u svet krenuli potrebom za hlebom, sa, po pravilu, zaludnom idejom o privremenom boravku, radi sticanja nekakve dobiti.Tamo je, oženio neku njihovu i ostao.


PROBNO RAZVIJANJE „NEZABORAVPOLJA“ NA PETROVARADINSKOJ TVRĐAVI


Od tog časa je u njemu rasla nostalgija za rodnim krajem i za svakom sitnicom koja je sa tim veze imala. Tako se oduševio tematikom o Kosovskom boju i našoj stradalnoj priči koju sam obradio. Sve je u detalj snimio nekom malecnom kamerom i častio me pivom. Lepo smo se ispričali i rastali.. Ne prođe ni mesec dana a stigne meni pismo iz Kanade. U pismu ni slovca, samo kao neka ulaznica, karta za bioskop, šta li. Šareno - zelenkasta. Na njoj se šepuri neka tica orle ili tako nešto, a nacifrano dozlaboga. Uzmem ja čiodu i tu nazovi kartu probodem, te nakačim na tablu koja i služi za odlaganje raznih poruka, a najviše kojekakvih računa za ovo ili ono. Vrati se moja Nada (izabranica srca mojega) i ja požurim da se kod nje o čudu koje nam je pristiglo obavestim. Pokažem joj šta smo dobili, a ona će: Idiote, šta to uradi ? Probušio si sto kanadskih dolara. Jebi ga, rekoh. Onda, kad mi je preko Todora stigao pozdrav od Save, setim se šta bi moglo da bude po sredi. Našoj, satanizovanoj Srbiji su u to vreme već mnogo zla nanele ničim izazvane sankcije, a inflacija je uveliko marširala. Sava se dosetio da je to pravi način da pomogne tamo nekom svome. I osramotih se. Tu nije kraj priče o Savi, ali...

PREDSTAVLJANJE „NEZABORAVPOLJA“ U SR. KARLOVCIMA, MILIĆU STANKOVIĆU A OD MAČVE, IMENU PREZIMENA

MOJEGA U ČAST, POVODOM OTVARANJA NJEGOVE IZLOŽBE „PRVI PRAG SRBIJE“.

VIDOVDAN 1989. ZUPČE NA KOSMETU. ŠIRENJE „NEZABORAVPOLJA“ PREKO NOVOIZGRAĐENOG MOSTA NA RECI IBAR

I DOLE: U KNEZ MIHAJLOVOJ SA M. BEĆKOVIĆEM KOJI JE OKASNIO, DOŠAV SA SAHRANE DANILU KIŠU

Rekoh da me je pismo Milovana Danojlića obradovalo a ni blizu pameti mi nije palo da ćemo se ubrzo sresti, čak sarađivati. I tome je „kumovao“ Mošo Odalalmu.

Učinio mi je čast da izradim gramatu, tojest priznanje koje će zadužbina dr Živka i Milice Topalović da uruči poznatom reditelju Emiru Kusturici za „...višestruki doprinos ugledu Srbije u svetu“. To sam uradio sa posebnim zadovoljstvom, a prilikom dodele nagrade upoznao sam i slavnog reditelja, koji je u najteže vreme po Srbiju (ima li ga koje nije teško ? ), izabrao, a mogao je da bira, da se priključi pravdoljubivim stradalnicima. O svemu ostalom govore slike.

OVAKO IZGLEDA KNJIGA – OBJEKAT, KOJU ĆE KUSTURICA ZA GLEDANJE, ZANIMACIJU A I NAZDRAVLJANJA RADI

U DOMU SVOJEMU IMATI I VAZDA JOJ SE, KAO SLICI,DIVITI

OVAKO JE KUSTA ZABEZEKNUT OSTAO, KADA MU JE DANOJLIĆ RUKOM POKAZAO NA IGRAČKU KOJU ĆE,

UMESTO STEREOTIPNE GRAMATE, IMATI ČAST DA PRIMI

USPOMENE RADI SMO SE FOTOGRAFISALI, A POSLE NAZDRAVLJANJA SA SLAVLJENIKOM IZ ČOKANJČIĆA

( reč je o Danojlićevoj rakiji ), ISKORAČALI SMO DO JOŠ NEUGASLE KAFANE „ZNAK PITANJA“,

DA SE OPUSTIMO I PROĆASKAMO.

DETALJI IZ ZMIJOLIKE KNJIGE – SLIKE, POSVEĆENE SENIMA PALIH RATNIKA SRPSKIH

NA POLJU KOSOVU O VIDOVDANU 1389. LETA GOSPODNJEG.

MILAN MILIĆ JAGODINSKI

U Novom Sadu, septembra 2010.






1 коментар: